Da vas priupitam..
Jel ko od vas nosi(o/la) onu fixnu protezu..?
Ne pitajte nishta.. Pasovacu to izgleda, nema mi druge... ufff...
I tako, moram saznati jel mlogo neprijatno, jel smeta, nervira.. jel valja ishta?! Uh.. kad muka natera..
Put u (ne)poznato.
Ustajem jutros ranije nego obihcno.. inache nemam problema sa ranim ustajanjem.. sve posle pola 8 dolazi u obzir, narochito kad nemam obavezu da se probudim (davno je bilo kad sam prvi put chitala knjizhicu 'Marfijevi zakoni' - osnovni lajt motiv mi se uvukao u pamcenje, te mi se chini da je ona veliki krivac za sve chudne i neverovatne a nepovoljne spletove dogadjaja kod mene..). Shto volim ujutru da vidim sunce u prozoru.. Rekla sam mu (mislim, rekla - slozhili smo se, naravno.. ipak mislimo i zhivimo istim dushama), da prva i osnovna stvar koju moramo imati kod nas (u nashem stanu/kuci/kutku...) jeste sunce u prozoru.. druga stvar je terasa, makar i neka mini, balkonchic, veranda, kako god.. sa dovoljno mesta da se nas dvoje uglavimo u sunchano jutro ili prohladni suton (pa i zamotani u toplu cjebad, ako treba) i zajedno popijemo jutarnju/popodnevnu/vechernju hladnu/toplu/vrelu kafu.. Glavni faktor smo, ipak, mi. Terasa i sunce su samo bonusi ili ti: one sitnice koje ulepshavaju zhivot. Nash zhivot..
Za dve nedelje putujemo na more. Mozhda pravim tenziju, suvishe planiram, sredjujem i zamishljam.. ah, to sam ja - zapalim se za neshto i onda chitav svet oko mene mozhe i da se izgubi u trenu - dokle god se drzhim mojih planova i razmishljanja, ne verujem ni da cu primetiti. Mozhda je to dobro.. nekad zaista jeste. Mozhda svet nekad ume i da mi raspali bolnu shamarchinu.. (ili me pusti da padnem, kad ostvarim sve planove pa nemam za chega vishe da se uhvatim).. sve je za ljude, uchim se..
Ovo shto pishem pomazhe mi da shvatim i saberem ono shto mi je u glavi. Osim njegovog 'opusti se, ne razmishljaj toliko o tome, bice kako bude a nama ce svakako biti najlepshe jer smo tu..' treba mi nekad i samu sebe da prochitam pa shvatim shta radim. ('A isti smo, znash li!?' - sad bih mu mozhda rekla u nastupu nervoze zbog sosptvenih greshaka. 'Isto kao i ti, kada zamislim neshto, a hvala Bogu imam mashte pa je slika lepa i josh lepsha, ako rukama uhvatim neshto shto nije kao u mojoj slici - bice i suza i besa i lupanja nogom o pod.. pa deca smo, i ti i ja, josh uvek.. i zauvek..').
Mislim da cu da se opustim.. barem u toj meri da necu zamisliti kako ce nam biti i shta cemo sve raditi.. zamishljacu da smo tamo i da nam je divno.. Tu sliku sigurno necu promashiti.
Ipak cu otici danas da se informishem o rezervaciji karata.. koliko da umirim nestrpljive prstice i stomak koji gori od nervoze.. eto, sad moram josh koji plazma keksicj da uzmem, samo da se smirim..
Priznajem ti, pravo sam dete! Shta, mozhe mi se.. priznao si i ti meni - to je dete koje obozhavash!
shto je mlogo, mlogo je..
A shta da pishem.. prevruce je.. i za pisanje..
Hladim se na googlu - pretrazhujem sajtove i forume u potrazi za savetima za najbolju klimu, shto se tiche marke, snage, montazhe i odrzhavanja... Josh uvek samo tako. Trenutno brojim josh 18 dana do odlaska na more, a to je previshe vremena da bih se usudila da razgledam sajtove sa nekim turistichkim destinacijama, plazhama.. evo, pod hitno izbacujem te misli iz glave - nije zdravo..
Vecheras koncert Peppers-a. Joj kako im ne zavidim shto ce se guzhvati, gurati, znojiti i disati na shkrge sa josh nekoliko desetina hiljada ljudi na +35 na nekoj poljani. Sve se nadam, mozhda ce zbog koncerta biti manje ljudi na bazenu danas :)
Uh, da mi nema bazena.. prvo, dokrajchila bi me vrucina - psihichki. Nit je za shetnju, nit je za otpadanje i prichu uz pice u kaficu, kamoli za neke fizichke aktivnosti. Choveche, pa sinoc u 8 se jedva moglo disati.. Ostaje samo da blejish u rashladjenom stanu uz TV i hranu.. a tek to nije zdravo..
I tako, smognem snage da se u 3 po najzheshcem UV zrachenju odshlepam do bazena, i, ako je prevelika guzhva - slazhem boju, ako nije - padne i plivanje, pa, ako nishta drugo, ono barem kvalitetno unishtim tih par uzhasno vrucih popodnevnih sati. Moglo bi se vec pobeci s posla.. 14.20 je, manje-vishe to je pola 3, a tih po sata niko mi nece zameriti.. jer.. i za prekore je prevruce!
;)
San
Kazhe mi juche, nakon shto je prochitao jedan od mojih, ne toliko teshkih, tekstova (chitao je i tezhe..): "Koliko si hrabra, shto smesh i mozhesh da napishesh to shto osecash.. ja toliko puta pozhelim, ali ne smem..".
Polaska mi, naravno.. razmishljam.. Treba snage da pochnem, zaista.. kasnije je lakshe. Ponekad mnogo snage.. da sakupim misli, prethodno izvuchene iz nasumichnih, snazhnih osecaja. Hrabrost - ne znam koliko ima veze sa pisanjem.. najhrabrija sam kad ih pokazhem njemu, iako znam da ce biti teshko i da cemo oboje plakati. A opet, i nisam toliko hrabra - lako je kad znam da cemo plakati zajedno.
(Dalje)Gripozno leto.
Danas smo bolesni... on od upale grla, temperature i kijavice, ja od njegove malaksalosti, iscrpljenosti, smenjivanja hladnih i toplih talasa, buncanja, ne-jela, brige da li mu je dobro i shta da uchinim da bude... Sve neshto razmishljam, chini mi se da je meni tezhe (shala, shala..).
Gripa usred leta. Mislish, mozhda je i lakshe tada. Kao, nemash problema sa hladnim vremenom (uz onu standardnu groznicu i jezu koja hvata u naletima), znojenje zbog temperature ti ne pada toliko teshko kad i onako imash problem da ostanesh suv & chist na +35 u hladu, nisi obavezan da se dobro oblachish, pazish da ne izlazish na hladno (drugim rechima sedish u kuci 24/7 i druzhish se s dosadom...).
Kad ono.. sad ako tresne jacha temperatura samo ti je josh gore zbog, i onako prenaglasheno tople, klime. Sve 'radosti' leta mozhesh spokojno da posmatrash iz hladovine - sunce, sladoled, hladne sokicje, vodu i kupanje.. toplota ti mozhda neutralishe groznicu, ali ti tezhak, sparan vazduh pogorshava opshte zdravstveno stanje, otezhava disanje, utiche na glavobolju, vrtoglavicu.. Na kraju, ne daj Bozhe da se zeznesh i zbog fizichke iscrpljenosti i malaksalosti 'zaboravish' dovoljno da jedesh i, shto je josh gore, pijesh.. pa si No.1 na listi potencijalnih dobitnika sunchanice i dehidratacije..
Nije lako. Ni njima kad muku muche s unutrashnjim temperaturama pri spoljashnjim gotovo identichnim, ni nama kad sve to znamo pa brinemo i brinemo i brinemo...
Spremila puuuno voca, povrca i prirodnih sokova.. i maramice, narafski, i par kesica pudinga u dva ukusa (ne lechi grlo ali trenutachno reshava probleme sa loshim raspolozhenjem i boleshcu potisnutim osmehom). I brishem s posla malo ranije da prvi deo terapije shto pre otpochne. A o drugom - necu da vam pricham ;)
Ljubav je...
...kada si uz njega dok je bolestan.