...
Makicj danas otishao.. tamo gde cje joj biti bolje (a nije fraza, zaista..).
Tuzhan sam.. prvi sledecji vikend - pravac da je vidim!
Nemam snage a ni suza, prestajem da mislim. Nadam se da spava mirno i ne misli na mene..
Makicj moj maleni..
Dve iste, jedna razlichita.
Morash promeniti neshto, nekad. Melodiju na telefonu, frizuru, gel za tushiranje, ritual ustajanja u rano jutro, doruchak radnim danom, omiljenu sholju za kafu, marshrutu kojom trchish, put kojim zhurish sa posla kucji, pozadinu na desktopu, omiljenu chokoladu, raspored nameshtaja u stanu - neshto. Morash zbuniti sve oko tebe u jednom trenutku kada pokushaju da te stave u kalup i zauvek te zapamte pod istim imenom, istom osobinom, istom omiljenom bojom, brojem, nachinom, tvojim lichnim stereotipom. Time ne gubish identitet. Samo ga shirish do granica prijatnosti, intrige i prepoznatljivosti - po onom 'drugachijem'. Tvoje drugachije "ja".
bez naslova
Ne zamerite.. Dugo me nije bilo.
Pisanje je moj beg. Od prevelike vrucjine, od sumornih jutara, od mrzovolje na lepim licima, od buke i tishine u pogreshnim vremenskim intervalima. Teshko mi je da pishem dok se pokretima, osmehom, suzom i uzdahom borim sa iskazivanjem sebe. Teshko mi je i da iskazhem sebe. Bavim se filozofskim pitanjima - zbog chega ja to radim, i da li ima smisla ako niko ne prochita.. I psiho-socioloshkim pitanjima - da li chinjenica da (ne) zhelim da drugi prochitaju svedochi o mojoj nesigurnosti u drushtvu..
I tako.. put do tamo i nazad, dugachak i neprimereno prepun kojechega shto necje ugledati svoju grafichku predstavu na ovom blogu. I onda tihi povratak, u svega par rechenica.
Teshko je izraziti sebe. Idemo ispochetka..
Pozdrav stari chitaoci..
:)
Jutro zhivota.
Ustajem jutros oporavljena..
Fizchki - prehladjena, umorna, neispavana, pomalo iznervirana glavoboljom i naznakama malaksalosti. Psihichki - ponovo rodjena.
Od jutros pevam.. (boravak u radnim prostorijama je donekle prigushio taj osecjaj shirine i volju da svoju radosti podelim sa celim svetom..).
Stizhem na posao.. prolazim izmedju dve uredno ochishcjene staze opalog lishcja - skupilo se sa strane, zhuto, mrko, narandzhasto, crveno.. shushti u tishini i cheka neke vesele nozhice da sa istim onim osecjajem shirine koji skupljam u grudima protrchi kroz stazu i udahne joj zhivot..
Meni u susret ide maleno, plavo, kovrdzhavo.. sa radosnim vriskom na unama razvuchenim u osmeh skakucje, trchi.. ma, leti kroz stazice lishcja i uzhiva u pometnji koju stvara.. uzhiva u zhivotu koji udishe.. uzhiva...
Setih se nashih rechi i sve jachih zhelja.. setih se malenih ruchica, prsticja, malenog srca kojem cjemo mi udahnuti zhivot.. nash zhvot..
Uzhivam... kako prokleto divno jutro!
Masha
Danas popodne dobih novu drugaricu.. mnogo je mazna, ali i prava opasnica i vecj sa ovih nekoliko nedelja voli da sharmira ljude..
Mozhda cje i ovde nekog da sharmira.. ;)
