~ Day after day... ~

Hyperblogger je pomenula ovo u svom danashnjem postu, pa me podsetila da pogledam u moj kalendar.. izgleda je i meni vreme za pms. To objashnjava znashto sam od jutros pojela vec pola velike kutije plazma keksa sa ukusom jabuke i cimeta (jesam li vec rekla da tokom tih nekih dana vishe nego obichno volim neke egzotichne i jake ukuse?).

Onda svratim do Goce i njenih 'bla-bla' postova. I pozhelim machence, ponovo.. :) Volela sam machice vishe nego sve zhivotinjice zajedno. Samo zbog jedinstvene sposobnosti da se maze do u vechnost.. u stvari, dok im ne dosadi i dok ne pokupe shape i rep i nonshalantno odshetaju kojekud. Tad vec prestaju da budu machici i postaju machke i machori.. tu kategoriju sam prestala da volim bash jako.

Setim se zashto sam pochela mnogo vishe da volim pse.. zato shto smo zajedno planirali nekog prelepog belog samojeda ili neobichnog haskija.. i mashtali da ga zajedno shetamo u ranim, prohladnim jutarnjim satima..

Kad mislim na njega, moram da otvorim Parche pozhutele hartije. Nigde lepshe nego tamo ne mogu se podsetiti da nismo jedini chiji svet pokrece Ljubav. Nash svet... Prepoznajem svaku misao i rech. Di je napisala pesmu.. i ona mi je znana.

Tajanstveni je sav u pesmama. Provokativna, uvek. Na ovaj ili onaj nachin. Nije vazho kome je posvecena ni kako cesh je shvatiti. Danas je erotska. U njoj vidim zhenu. Pravu, iskonsku, poptuno zhenu. Sa svim shto ima i shto od sebe daje. Ne znam da li je Tajanstveni shvatio zhenu, ali je razumeo shta od nje treba da trazhi. Zna da zheli. Kao shto Chokoladica zna da zhivi.. ne smem komentarisati njen post (vishe nego shto vec jesam). Navucicu se na ljubav i sladostrasni rechnik u ovim ra(d)nim satima vishe nego shto smem. I sad mi se vec muti razum od pomisli na odgovore i snove koje smo vec toliko puta isprichali jedno drugom. Bez glasa.

Zato odlazim do dmsc-a. Chak i vizuelno me vraca u realnost. A danas pishe o odlukama i izborima. Ne chitam sve, prelecem. Nishta bolje i nezhnije me nije moglo udariti dok jurim kroz oblake. Vracam se u stolicu. Chvrsto tle je ipak najsigurnije za hodanje po snovima.

Ovo sve nema veze sa sujeverjem. Za sujeverje Vikipedia kazhe - to su nerazumna verovanja da su zbivanja u buducnosti uzrokovana odredjenim radnjama, bez logichnog uzrochno/posledichnog odonosa izmedju chinjenja tih radnji i dogadjaja u buducnosti.

Ovde se radi o tokovima misli. Znash ono, misli dobro - dobro ce ti se i desiti. Vrlo sam naklonjena ideji autosugestije. Mohzda se sam taj mali chin koji misaono uprazhnjavam mozhe nazvati sujeverjem. Nije da verujem da, ako razmishljam pozitivno, svi pozitivni dogadjaji i dobre kombinacije koje uslede nakon toga, zaista imaju veze sa mojom pozitivnoshcu. Prosto, ne dopushtam sebi da bezrazlozhno ulecem u panike i strahove zbog eventualnih loshih ishoda..

Kao kad polizhesh prste posle najsochnije poslastice, one 'taman' - taman slatke, taman osvezhavajuce, taman mekane i taman hrskave.. Tako mi legne dolazak kuci posle mora i 'odmora' (a izgleda, vishe umora). U moj krevet, na moj jastuk, pod moj tush (a i na moju wc sholju, da izvinete), u poznate mirise, poznate osecaje, na kraju, i u poznatu klimu - slomishe me ove temperaturne razlike koje sam osetila i na kozhi i u organizmu, za prethodnih 15ak dana..

U zabludila sam otputovala, nadajuci se odmoru. Na (od)moru trazhim slobodu lezhernog odevanja, mogucnost neprimetnog prolaska relativno nepoznatim ulicama, medju potpuno stranim licima, trazhim zaborav datuma i vremena, dnevnih dogadjaja i obaveza, trazhim da cutim i ne objashnjavam, da zhmurim i osecam nove mirise, drugachije boje i snazhnije zhmarce po vrhovima prstiju.. A opet se umorim od trazhenja.. neshto ne nadjem, neshto mi ne odgovara. Kazhem, bilo je dosta i (od)mora. I vracam se medju sve poznato od chega sam tako zheljno bezhala, da udahnem duboko, uzdahnem i odmorim se. 

Ovde opet upadam u vrtlog. Iznenadjujuc a opet poznat. Sa tim mogu da se nosim. Udarim li u poznate zidove, znam na koju stranu da se okrenem.

Dobro je.. sada mogu da se odmorim.

Od jutros imam mamurluk. Od dobovanja kishe, vetra po prozoru, stisnutog jastuka, neodredjenih snova, meshanja toplote i svezhine, ishchekivanja i nestrpljenja.. Tu ne pomazhe miris kafe, ni svezhi djus, ni kashichica shecera, dobra muzika, ni ovo stidljivo sunce...

A, i ne trazhim pomoc.. ne trazhim da se razbudim, da zhivnem i projurim kroz jutro.. Radije cu protrljati ochi josh jednom i uzhivati u zatishju chula.. uvuci se dublje pod toplinu i tvoje prste, zagrliti jastuk i sve nezhne mirise kojima si me uspavao, dodirnuti pogledom tvoju blizinu i ostaviti svet da zhivi, jurca i radi, bez nas dvoje usnulih, tu, kod nas..