~ Day after day... ~

Ovo sve nema veze sa sujeverjem. Za sujeverje Vikipedia kazhe - to su nerazumna verovanja da su zbivanja u buducnosti uzrokovana odredjenim radnjama, bez logichnog uzrochno/posledichnog odonosa izmedju chinjenja tih radnji i dogadjaja u buducnosti.

Ovde se radi o tokovima misli. Znash ono, misli dobro - dobro ce ti se i desiti. Vrlo sam naklonjena ideji autosugestije. Mohzda se sam taj mali chin koji misaono uprazhnjavam mozhe nazvati sujeverjem. Nije da verujem da, ako razmishljam pozitivno, svi pozitivni dogadjaji i dobre kombinacije koje uslede nakon toga, zaista imaju veze sa mojom pozitivnoshcu. Prosto, ne dopushtam sebi da bezrazlozhno ulecem u panike i strahove zbog eventualnih loshih ishoda..

Ono, letish avionom i tripujesh da ce pasti. Ja u stvari imam strah od letenja, i nije mi uopshte svejedno kad to chudo pochne da se dizhe od zemlje (da ne govorim o turbulencijama u toku leta..). Ali, koja je poenta sedeti prikovan za sedishte u panichnom strahu od kvara i pada, i ponavljati u sebi 'joj, shta ako..'. Tu nastupa moje sujeverje - 'sve ce biti u redu, jer, tako mora biti.. ne mozhe mi se nishta loshe desiti'..

Volim da mislim, ponekad, kada sam jako uplashena, da mi se nishta loshe ne mozhe desiti ako ne mogu sebe da zamislim u takvoj, loshoj situaciji. Volim da mislim, da, poshto sam vizuelni tip koji sve shto chita, slusha, misli - istovremeno u slikama i vidi, u glavi - ono shto ne mogu da vidim, ne mozhe ni da se desi.. A ne mogu sebe da vidim u avionu koji pada. Prosto mislim da bih nestala u istom momentu iz te iracionalne situacije.

A opet, ponekad, u onim groznim situacijama kada chekam neki dobar, ili neki losh, vetar, koji zavisi samo od nechijeg DA ili NE, radim i ponasham se potpuno suprotno. To, opet, nije sujeverje. To je odbrambeni mehanizam. Logika je jednostavna. Naravno da ni DA ni NE ne zavise od mog predubedjenja i zhelje. Naravno da nikakva moja (bio)energija, volja ni sugestija ne mogu uticati na izbor izmedju ova dva. Naravno da mogu da se nadam povoljnom vetru, ali, znajuci sebe, istog chasa kada osetim, makar i u misaonom nagoveshtaju, taj vetar, razvicu jedra i zacrtati sebi jedno duuugo, prelepo i pomorsko putovanje. Opremicu se svim potrebnim, oprostiti se sa dokovima koji me sputavaju, mozda i dobaciti koju oproshtajnu svima onima koji se nisu radovali mom putovanju, i onda..... ako me dooobro trgne uzhe od sidra, za koje se ispostavi da je josh uvek tu, i da ce do daljneg ostati uz mene da me sputava u mojim plovidbenim namerama po dobrim vodama, onda sam ostala tu gde sam i bila (od siline vracanja u realnost, mozhda odbachena i korak nazad), samo josh i razocharana..

Umesto toga, biram NE. Zazhmuricu i zamishljati da se sprema oluja, a onda planirati neko drugachije putovanje (samo ne avionom!). Mozhda manje egzotichno, ali blizhe zemlji i chvrstom osloncu. Ako me, ipak, prognoze i izbori pozitivno iznenade, nishta me ne sprechava da u trenu rashirim jedra i punog osmeha zaplovim. Ovaj put zapravo.