~ Day after day... ~

Ovo je pochelo kao Reply na post, a eto.. nikako da se zavrshi :)

Ne treba ljude menjati.. ni Njega, ni Nju, ni sebe, ako to znachi da treba da zauzdash neshto, pritegnesh, ugasish, ubijesh, zaboravish...

Menjaj sebe zbog neke Nje ili nekog Njega, i rizikujesh da ostanesh bez snage kada tvoja prava priroda pochne da tinja, izbija ili kulja, a onda neshto gadno eksplodira zbog vremena i vremena tihog pritiskanja guranja ispod povrshine.. Ili se prosto izgubish trazheci sebe u nechemu shto nisi.

Ako menjash Njih.. to isto ce i njima da se desi. Jednom, na kraju, ipak puknu.. ili zauvek ostanu slomljenih lica.. i dushe.

Najlepshe i najtezhe od svega je naci 'onog' nekog. Taj neko (barem ako mene pitash) ne mora (i ne treba) da se zove ni Pravi ni Prvi, ne mora imati ni konja i kola ni marke ni dinare... Ali taj neko ume neke stvari, i pre nego shto ga pogledash.. i pre nego shto te dodirne...pre nego shto progovorite neke rechi...

On voli tvoje bubice ('voleti' ne znachi 'trpeti'!!). Ti planesh na njegovu tvrdoglavost ali si chak i u tom trenutku, dok se svadjash i ubedjujesh ga u svoje argumente, svesna da je*eno bash volish shto je toliko uporan, tvrdoglav i stamen (e sad, to shto morate da se zakachite jer si i sama tvrdoglava.. shta sad, proci ce ;). On voli da ide sa tobom u shoping zato shto stvarno voli da radi to sa tobom (a ne zato shto shvata da je red i lepo od njega da ti ugodi...), i zato shto, bash kao i ti, uzhiva da te pusti da mu kupish neshto shto znash da ce mu se strashno dopasti.. kao shto obozhava da ti prati pogled po sitnicama od kojih ti zaiskre ochi i osvane osmeh.. a onda ti, kao maloj princezi, sav ozbiljan i srecan kupi tu neku 'igrachkicu' od koje ti igra srce (naravno, najvishe zato shto je to poklonchic od njega).. Sa njim volish chak i fudbal da gledash, zato shto uzhiva da ti objasni ta 'glupa' pravila a nije mu strano ni da komentarishe kako ovaj ima groznu frizuru, a onaj 4. ribu u samo mesec dana..

Ti volish kad popije flashu piva sa drushtvom a on se strashno brine da li ce se to posle osetiti pa proguta 3 zhvake odjednom i chak i neku strashno gorku, crnu kafu, samo se ne namrshtish kada se poljubite..

On nece oprati sudove, zato shto mu ti necesh dozvoliti kada se ponudi. A ponudice se, uvek, da pomogne svojoj devojchici u bilo chemu.. Kao shto cesh ti bash uvek ustati da mu donesesh josh jednu porciju sladoleda, samo ce te on vec drugi put preduhitriti, nezhno te poljubiti i otici sam po josh sladoleda sebi.. i josh jednu vishnjicu tebi, iako nisi trazhila.. samo da bi video osmeh na tvom licu...

Shta sam sad tu sve htela reci... Samo to da ljude ne treba menjati.. vec svesno prihvatiti i zaista zavoleti bash onakve kakvi jesu.. Zashto bi bilo drugachije? Kako mozhemo voleti nashe vizije drugih? A da je je*eno teshko naci takve Nju i Njega - jeste. Al' ni blizu onoliko koliko je je*eno divno kad ga/je nadjesh!

Sad - nishta pisanje. On stizhe sutra i ja kljucham u svakoj svojoj tachkici. Naravno, ni da smo to ranije dogovorili, ne bi bilo razlike - opet bih bila u ovom mom pozitivno-haotichnom 'ludilu' i euforiji, sem shto bi trajalo duzhe. Choveche, pa meni i sada srce probija grudni kosh, chim se u glavi pojavi slika njega kako izlazi iz busa, zhurno mi prilazi i zatvara chitav moj svet u dubinu tih ochiju i najtoplijem osmehu.. ikad.

"Ja sam zarobljena, i tako silno zhelim da svu svoju slobodu predam i dozhivim samo u tebi! Uzmi me, jer to koliko sam sve ono shto jesam, mogu da budem samo ako sam tvoja.."

Ja josh uvek obozhavam bajke. A verovala sam u princheve i van okvira samo neke izmishljene priche. Vremenom, zaboravih da verujem da postoji princ koji se rodio samo za mene - svoju princezu. I tako sam se zabavljala sa konjima (manjim ili vecim). A on je prestao da veruje i u princeze i u bajke. To mi je sam priznao. Ipak, bez obzira na to u shta smo verovali, ostaje istina da smo se rodili jedno za drugo, kao shto je istina da od tada zhivimo jedno za drugo. To je nasha bajka. I svakako nije izmishljena.