Zbog tebe.

Published on 05/22,2007

Secam se kako si mi se nasmejao od srca ono veche kada smo zajedno stizali autobusom u Novi Sad, preko, tada tek otvorenog, novog-starog mosta Slobode... Zagledala sam se preko zelenih obala Dunava i, na njegovoj povrshini, odsjaja najblizhih kuca, preko peshchanih nanosa - josh nespremnog za sezonu - Shtranda, preko Limanskog parka i prvih zgrada-kula, dokle god mi pogled sezhe duzhinom bljeshtavog bulevara.. Udahnula sam poznati pogled i osecaj koji smiruje.. i rekla glasno: 'Jbt, lep je ovaj moj grad!' Nasmejao si se, zagrlio me kao devojchurka koji je upravo lupio neku blesavu i slatku glupost, a ja sam znala da ti se Novi Sad kao nezhno mache uvukao pod ruku i pogled i prirastao srcu.. vishe od one pochetne simpatije koju ste razmenili zato shto je jedan od malena 'odgajio' a drugi zavoleo tog devojchurka.

Sinoc idem u susret vetru.. nezhno me gura niz ulicu, hladan taman toliko koliko treba posle paklenog dana, a sitnim, oshtrim mrvicama prashine koje baca u lice upozorava na kishu koja ce osvezhiti cvrcheci asfalt i skomolale listove i vratove.. 

Gledam bulevare, ulice i ulichice, pomalo ponosno zagledam stare fasade, ajnforte, i kibic-fenstere (ima ih svugde, a samo ponekad pomislim da ovde bash dobro pashu..!); uchini mi se ocharavajucim ceo taj vrtlog nocnog disanja - igra farova po asfaltu, nepravilni potezi raznoraznih nogu koje i zhure i hrle i skakucu i mile u osvezhavajucoj shetnji.. Kad stignem do Dunava, ponovo ga zavolim zato shto je bash tu gde treba - na granici betona sa tek po kojom granchicom zelenisha u urbanom  sivilu (sad chak i sharenilu restauriranih fasada bezukusa, ali i to je, valjda deo sharma), i gotovo nedirnute prirode 'sa onu stranu' (ono prirode shto mozhe da se uzdigne i poleti u malenoj raskoshi usred guste ravnice). Zavolim ga takvog, jer je tu, i bez njega ne bi bilo dobro.. A ne bi bilo ni Keja - te atletske staze za sve profesionalne vozache svih chuda na 2, 3 ili 5 tochkicja, za sve rekreativne trkache na kratke staze i one starije, amaterske maratonce, najcheshce u paru.. za sve shahiste i zaljubljenike (u Dunav, shetnju ili, prosto, u nekog svog), za svu decu, malu i veliku, kojoj Dunav predstavlja granicu slobode do koje dosezhu, bilo da je u pitanju dugachki korzo kroz prigushena svetla, daleko od ochiju roditelja, a tako blizu tim nekim 'najlepshim plavim ochima na svetu', ili samo izazov duzh koga ce neumorno isfurati svoj novi bicikl (pa makar i na 3 tochkicja!) najbrzhe shto mogu...

Zavolim i mostove i kishe, i pecaroshe (zato shto se i to mozhe, pecati, eto tu, a u usred grada!), klupe i zhalosne vrbe, raskopane ulice (jer uskoro ce postati josh lepshe i nove za oko, pa cu moci i njih da ti pokazhem), i visoke platane, kestene i topole (bez obzira shto kijam od njih u prolece.. ipak su deo onog zelenisha) i miris lipe, varljivo blag a u stvari teshko sladak i oshtar.. I ulice Vase Stajica, Lazino tele, Katolichku portu, Marzipan, Fish&Zelenish, Sheherezadu, NS weershlu, onaj zidic na Pozorishnom trgu, slane planachinke za usput, nove, urednije bashte kafica i picerija na bulevaru prekoputa Futoshke, gradic - tik ispod Petrovardisnkog mosta (bash me briga, nikad ga necu zvati 'Duga'), i picu Machak, najbolju u gradu a i shire.. Karlovce i Tvrdjavu, Kamenichki park i Strazhilovo, sunce u zalasku kad dolazish iz pravca Petrovaradina, poshtu sa istog pogleda.. osvetljenu gradsku kucu i onog 'gimnastichara' ispred nje, Sinagogu i sa i bez koncerata, Njegoshevu kad se pozhelish centra bez njegove guzhve, Dunavski park i hlad ispod nekog malenog drveta u podne kad sunce zapeche, a s pogledom na, sada chisto, jezerce, i malene ruchice, okice i osmehe koji jurcaju, valjaju se i uzhivaju na travi ispred nas...

Volim sve! A samo je jedan razlog...

Kada ti dodjesh, da korak uz korak kroz sve te priche prodjemo, zastanemo, ostavimo pregrsht poljubaca, uzhivamo u divnom pogledu (a ponekad pogledamo i oko sebe.. ;), raznezhimo se na dechije osmehe i zamishljamo, zhelimo i volimo josh jache.. a onda prichamo i preprichavamo da smo svugde bili, sve videli i proshli.. i sve postaje josh jedno 'nashe mesto'...


Comments

  1. di
    05/22,2007 | 11:29

    :)

    Eto samo da znas da si mi izvukla osmeh na licu. Suvisno je da ti pisem koliko ljubavi zraci iz tvojih reci. I necu. :)

    Prepoznajem taj osecaj. Uzivanja u svakodnevnim desavanjima i mestima dok ih delis sa tom jednom osobom i ostavite pecat vase ljubavi na svakom parcetu zemlje kojim ste prosli.

    pozz

  2. cupavi
    05/22,2007 | 11:37

    @di - samo kazhem hvala :)
    I veliki pozdrav!

Leave a Reply