Dakle, kolika je samo ljudska glupost... Ni blizu tolika, kolika je ljudska sujeta.
U ovom sluchaju bacam pogled van radne organizacije i okrecem se jednoj maloj drushtvenoj sredini, gradu, gradicju, opshtini, kako god izvolite...Odavno sam prilichno svesna ljudske sujete (koju naravno svi urodjeno imamo, samo je pitanje koliko joj dozvoljavamo da se razmashe u pojedinim situacijama..). Ona stara, da klinci znaju da budu strashno 'zli' i 'podmukli', nije uopshte naivna, i malo je ko nije proverio u osnovnim i srednjim shkolama. Ili ste bili oni koji su se ponashali nadmeno u odnosu na ostale, oni koji su maltretirali, bili ql, uobrazheni i, sve u svemu - glavni, ili niste. Teshko je reci shta je u tim godinama gore...
Onda ostavite to iza sebe, promenite sredinu, upishete studije i malo se razmashete i oslobodite kao sitna riba u akademskom moru, gde malo ko u stvari obraca pazhnju na vas.. Ako imate srece, shvatite da se u daljem zhivotu treba drzhati samo ono malo zaista bliskih i dragih ljudi oko vas, a da na ostale nikada ne treba preterano rachunati. Zbog sujete i gluposti.
Ako ste, na zhalost, ipak osudjeni da se vechito nalazite u malim sredinama (gradskim i prigradskim, socijalnim, poslovnim...), onda ste ga ugasili... Izbeci otrovne poglede i primedbe na sve i sva od okoline koja, naravno, u zhivotu zheli da se bavi iskljuchivo gledanjem preko tudje ograde, oguglati na komentare, shaptanja i sitne lazhi koje vam, ni krivima ni duzhnima, podmecu tek da bi vam zhivot bio zanimljiviji... mozhete samo ako vam je obraz debeo barem koliko i djon zimskih cipela...
Najgore shto mozhete je... da pustite da bilo shta od toga utiche na vas...
(Dalje)Dobro jutro, radni narode!
Ja sam se u stvari uzhivela u ovaj posao, koji se od prvog mi radnog dana, pa do danas (shto ce reci nepune 4 nedelje) uglavnom sastoji u mukotrpnom prekracivanju radnog vremena. Nisam kriva, majke mi! Ja bih da radim.. al' svi me neshto, josh uvek, shtede. Jel da da ne mirishe to na dobro.. ?
(Dalje)10:36:09
Proshishao april... A oduvek mi se chinio kao jedan od najduzhih meseci...
Zbog lepog vremena koje se poklapa sa terminima ispravljanja ocena pred zavrshetak godine (vazhi za shkolice i shkole), zbog ispitnih rokova (dok ih se nisam otarasila), zbog Uskrsa, rodjendana, prvih duzhih dana (ne mogu da verujem, pola 8 - sumrak tek pochinje da se kotrlja...), zbog kisha i sunca koji se bore i nikako da se dogovore.. zbog cveca i kijavica, zbog trchanja i postizanja forme... zbog svega.. April mi je duzhi i od Oktobra. Oktobar je najduzhi. Posle njega chekam i ceo Novembar da prodje, da bih odbrojala 30 decembarskih dana i ushla u novogodishnju magiju...
April je skroz najduzhi i najshareniji. A evo, vec mu vidim kraj. Izgleda mi je se jako zhuri da dochekamo njegov rodjendan, iako josh nisam pripremila poklone, da ga iznenadim, vishe nego ikad do sada..