Chekajuci praznike... (vol.1)
Dobro jutro, radni narode!
Ja sam se u stvari uzhivela u ovaj posao, koji se od prvog mi radnog dana, pa do danas (shto ce reci nepune 4 nedelje) uglavnom sastoji u mukotrpnom prekracivanju radnog vremena. Nisam kriva, majke mi! Ja bih da radim.. al' svi me neshto, josh uvek, shtede. Jel da da ne mirishe to na dobro.. ?
Sad cu da vam pricham shta ja u mom poslu - najvolijem! Pre svega chinjenicu da prva stizhem u kancelariju, pa je, nekako, za tih pola sata vakuuma dok se ostali stanari ne skupe, podesim po sopstvenoj zhelji (shto se uglavnom svodi na provetravanje, donoshenje nekih novih sitnica - poneka olovka, ukras, josh neka knjiga, flashica i tako to...). Dalje, kafa. Nisam kafoman, u smislu da bez pomenute ne mogu da se razbudim, pricham i funkcionishem, al' ritual pijuckanja kafice (blage, vruce i tek, tek sladjushne) mnogo prija mojoj dushi. Ako uz to mozhe da se nadje i koji zrak sunca u prozorima i neka dobra knjiga - uzhitak mi je k'o sa TV-a!
Opojne mirise prostorije, od ovog jutra, reshila sam da ubijam indijskim shtapicima. Uz konstantno provetravanje, nadam se da ce biti efikasno..
Posle kafe - doruchak. Da se razumemo, ja volim da idem po doruchak. Ne znam shto to, po pravilu, najmladjima i novozaposlenima predstavlja muchenje - meni je to shansa da promuvam po divnom prolecnom jutru, da uhvatim sunce, protegnem noge, izgubim kojih 15-ak minuta u tome... a i uvek me chaste doruchkom. Nisam kriva.. ako oni uzhivaju da me tutorishu kao najmladju, shto da im ja uskracujem zadovoljstvo..
