MMS
MMS je moj menstrualni sindrom. Barem u ovom delu teksta. Ako nemate zheludac za zhenske bubice i izvoljevanja, ne chitajte dalje.. (Dalje)
U ime starih ljubavi…
U ime starih ljubavi…
I onih divnih nemira u tek probuđenim osećanjima.. nepoznatim, a dobro znanim, novim i uzbudljivo prepoznatljivim..
Šta da radim kad uhvati nostalgija..? Kad zafali ono što nikada nije ni postojalo? Okrenem prazan listi i pokušam da ga ispunim.. kao što ispunjavam svoju dušu toplim, nežnim – uzbudljivim i dobro poznatim osećajima..
Poslednji datum od pre tačno godinu dana.
Nema tu ništa komplikovano. Nisu ovo ni slučajnosti, niti svesna namera. Ponekad moram da zažmurim. Ponešto ne treba objašnjavati. Stisni ruke i hajdemo dalje.. uz poneko sećanje na miris noći, kroz izmaglicu, poneki dim, talase vode, tišinu i priču, korake i smeh..
Kad osetim ono što nikada nije smelo da postoji, ni prazan papir ne dobija svoje mekane, tamne šare. Odlutaće misli daleko od mog hvata i pustiću da navru svi gresi nikada izrečeni.. Uživaću u tome. Koji trenutak, kraći od dužine sna, rastegliću na nezaborav toliko tanak da me njegovo mreškanje samo slabo dodiruje, a opet, kao da se njegovog dodira ne mogu osloboditi. Neka ta paučina lebdi oko mene, golica i podseća na one leptire koje sam jednom pokušala da zadržim..i možda ih uplašila.. izgubila..
Ti ćeš razumeti, zar ne? Postoji toliko razloga zbog kojih bih mogla da prekinem ove niti i jedan čvrst, zbog kojih ne bežim od svojih sećanja. Na ovoj talasnoj dužini postojimo ti i ja. U ovom svetu, na ovom bledom papiru prošaranom mekanim, tamnim i dubokim otiscima nepostojećih ljubavi.
U ime naše..
...
Shta ima da pishem.. sutra je vikend (opa, pardon.. danas vec), trudicu se da i ne pomislim na rachunar i Internet. Dobro, sem kad se budemo chuli preko Skype-a, Yahoo-a ili chega vec.. Ode juche. Da sredi prijave, ispite, teme i papire, svashta i kojeshta.. da vidi malo i svoje. Impulsi su skupi a mi nauchili da gugucemo na 3S - o svemu, svachemu i stalno. Ipak ce raditi Internet. Plus porukice, to je vec standardna kalkulacija od 20-30 na dan. Sa ili bez telefona, svejedno - brojke ne variraju puno.
Napolju je +36. Glavna mi je dilema sada da li da odem na bazen popodne (i time ugrozim upalu uha koju vuchem sa mora a koja je, dodushe vec duzhe vreme, u fazi jenjavanja), ili da svoj zhivot, pluca i kozhu prepustim na milost i nemilost klimi + lubenici + lencharenju na krevetu. Danas nisam lenjivica, radije bih plivala.. al' javlja mi se drug, svezhe pristig'o sa mora pa bi da kafenishemo. Dilema.
Da imam rokovnik za planiranje, u njemu bi stajalo otprilike ovako: ~19h, stadion, trchanje. Mozhda malo kasnije, vrucine su. Shto volim taj aktivni izliv energije i onaj prijatni, potpuni umor mishicja posle neke dobre, intenzivne fizihke aktivnosti.. Oporavi me potpuno. Chudno je mozhda, ali to mi vraca energiju.
1001 stvar josh za uraditi.. za pochetak- otici s posla!
Uzhivajte u svemu!
Lifestyle
Kad prodje sreda obihcno mi lakne - nju rachunam kao 2/3 radne nedelje (a ne pola). Kad ona prodje, chetvrtak vec opasno natezhe kraju, a petak vec od sredine prepodneva ubrajam u pochetak vikenda. Ovo vazhi samo kada sam pretrpana poslom od kojeg chak ni ne nazirem odmor.
Inache, totalno je loshe brojati dane i njihov prolazak. Iako nam se chitav zhivot uglavnom svodi na to. Chekamo vikend, chekamo odmor, chekamo dan kad stizhe plata, chekamo rodjendan, Novu Godinu, kraj shkolske godine, chekamo da odrastemo, chekamo da nadjemo Nju/Njega, chekamo da dobijemo decu, chekamo njihove rodjendane... u nedogled.
Zato, danas nema chekanja! Lazhem.. Chekam samo kraj radnog vremena.. onda pochinje uzhivanje..
Danas cu da uzhivam u sledecim stvarima:
Prvo, u spremanju nekog finog ruchka (ne mogu reci da bash obozhavam da kuvam, ali volim za njega da spremam neshto shto znam da ce sa uzhivanjem jesti.. uzhivamo onda i on i ja.. full). Lazanje na meniju danas, moje, specijalne :)
Posle cemo da uzhivamo u chitanju novina. Nekad zajedno, nekad svako svoj deo (prepushtam mu sport, u te strane samo ovlash virnem), pa onda menjanje delova.. Jel vam smeshno? Jbg, i to je nekom uzhivanje.. Mnogo je dobro chitati novine zajedno. Ujutru narochito, uz jutarnju kafu..
Onda odmor.. nigde se ne odmorim kao u njegovom krilu.. ili ramenu.. ili kako god, samo, eto, tu.. na mom mestu (ko zna zna, ko ne zna - nadam se da ce jednog dana nauchiti).
Uzhivam u shetnji gradom kad zamirishe svezhina. I u par kugli sladoleda, ispitivanju izloga, posmatranju malishana dok prave prve korake, i isto kao i mi, uzhivaju u slobodi.. Uzhivam i malo u guzhvi i jurnjavi svog tog sveta naokolo, i odmoru od shetnje u nekoj ukusno sredjenoj bashti..
Posle svega, mnogo uzhivam u povratku kuci iz grada.. U nekom mirnom umoru i tom mirisu kada otvorim vrata i udjem medju poznate zidove. I osecaju kad se oslobodim odece i bubnem na hladan krevet..
Choveche, u koliko stvari se mozhe uzhivati.. jeste li svesni?
Upravo sam reshila da uzhivam u par komada plazma keksa sa ukusom jabuke i cimeta.. Posluzhite se!
Boooli!! :(
Uzhas kako mi se spava.. vreme je nekako zhblj... sunce/nije sunce, hoce kisha/nece kisha, oblaci se namichu ali neodluchno.. kafa ne pomazhe, popila jednu jaku od jutros, al' glava ipak teshka, sad hoce i da boli..
Ne mogu da se naspavam, pa to ti je. Mislila sam, prvo, to je od vrucine. Sad nema vrucine, chak i cebe umem da navuchem u rane jutarnje sate, a opet neshto nije potaman. Zapelo je kod kreveta. Al' smo prekjuche poravnali dashchice i poneshto prichvrstili, pa vishe nema udubljenja i neravnina.. znachi, nije ni krevet, vishe. Bude tu josh faktora.. komshije, na primer. Ovaj jedan shto voli da izlazi na prozor da bi zavirivao u nash, ustaje, chini mi se, pre 6. Galamdzhija ne mari mnogo za vreme i kucni red. On ustaje rano - dakle, verovatno i ostatak sveta mozhe i treba da se budi u isto vreme. Po prirodi stvari. Al' po prirodi stvari, dotichni se i brzo spremi i ode na taj svoj posao u kratkom vremenskom roku. To shto se, ponekad, probudim u 6 kad lupi koji put vratima (i prozorom - mozhda nam i izjutra zaviruje, nisam sigurna), ne znachi da ne zaspim u roku od par minuta kad se galamdzhija stisha. Dakle, nije ni komshija. A kad mogu da prenebregnem nekulturnni komshiluk, mogu i buku autobusa i ostalih motornih vozila koja u trzajima dopire do nashe sobe (jer, da bismo izbegli prvu stavku - moguci indikator nesanice - vrucinu, sva su vrata otvorena, pa nam lagani veric od promaje pravi dodatnu svezhinu..).
Shta vam i pishem sve ovo.. valjda se nadam da ce me u pisanju (hocu reci, nekom kreativnom umnom radu) proci glavobolja. Cvrc! Nece da mozhe.. Uadara sve u shesnaest! Ne volim da pijem te lekove za sve i svashta chim neshto zaboli, a i nemam uz sebe nishta trenutno.. Pomogla bi, mozhda jedna shetnja i ledena cedevita u hladu, recimo, tvrdjave..
Shta radite kad vas boli glava??
Uostalom, ima vishe vrsta glavobolja, barem se kod mene javljaju u razlichitim bojama i nijansama. Ona shto prolazi posle kratkog sna, ili ona koju jedan kafetin smiri u roku od odmah.. ali i ona shto udara po ochima, pa onda ona shto spushta kapke do tanke granice vidljivosti.. i naravno, one najgore - shto progresivno uvecavaju intenzitet sa svakim, makar i najpazhljivijim, pokretom i shto ne prolaze dok im ne dodje.. (jednom me drzhalo punih 36 sati, nije mi bilo moguce ni zaspati..uhh..).
Mislim da sam je provalila. Ovo je umorna glavobolja.. i pomalo preforsirana. Odoh da javim nekom da ce proci tek posle dvadesetominutne, nezhne i temeljne masazhe i koliko-god poljubaca mozhe da stane u taj interval, a i malo preko.. ;)