~ Day after day... ~

Photo session.

Na ovu stvar sam potpuno zaboravila prethodnih dana. Rezonujuci da do njegovog rodjendana ima josh dovoljno vremena, ostavila sam slikanje po strani. Onda odjednom - frka, josh 5 dana i sve to moram brzo da ogranizujem.. Ideja su krupni planovi, fotografije detalja, lica, verovatno crno-bela ili sephia varijanta, razlichiti uglovi, polozhaji i senchenja. Toliko se samo razumem. Mislim da ce to biti jedan lep i zanimljim deo poklona...

Marzzipan. 

Mamin rodjendan sutra. Htela sam da izbegnem klasichnu kupovinu poklona (shta, kako, koliko i hoce li joj se svideti), pa se setim onih lepih, skupih kutijica marcipana raznoraznog ukusa. Ako uz to N. i ja smislimo josh neku sitnicu, bice sasvim dovoljno i lepo.

Treninzi.

Sve to pochinje vec jako da me umara.. utorak i chetvrtak su mi kompletno zauzeti i jedva stizhem da neshto pojedem i odmorim u prolazu na petnaestak minuta. Nakon poslednjeg chasa zaspim na putu do kreveta. Moram promeniti neshto.. termin, raspored, dane... neshto! Ili da izdrzhim do juna..? Mesec dana i josh malo vishe.. Kada V. dodje, ovo ce mi postati veliki problem.

Palic.

Iako josh nismo tachno reshili kada dolazi, ideja je sigurna - jedan vikend (ovaj, ili onaj tamo) idemo na Palic. Da vidim shta kazhe vremenska prognoza... kazhe delimichno oblachno i kishovito.. (nije da im preterano verujem). U svakom sluchaju, verujem da ce se naci bar jedan lep dan, da ga celog provedemo napolju. Toliko stvari zhelim da uradimo, toliko mesta da vidimo i prodjemo.. svashta neshto... prolece, sunce, cvece i to... Ljubav.

Danas je stvarno lakshe. Koliko je malo choveku potrebno da se prilagodi, zatvori josh jedna vrata za sobom i krene dalje. Sve je to zbog snage.. ni tu nismo drugachiji od zhivotinja. Opstaju jachi. I nama treba ogromna snaga da izdrzhimo. Ako se ne prilagodish klonucesh bilo telo, bilo dushom. Prilagodish li se brzo, brzhe od onih klonulih podignesh glavu i nastavish - bezobziran si, bezosecajan, krvolochan gotovo isto kao i zver koja glad zadovoljava slabijom. Ostaje trag na dushi, kao usek na dlanu, ali malo ko zna da chita dlanove i dushe. Ostajemo zhivotinje koje bolno cvile, preteci rezhe ili se zadovoljno oblizuju. Ako si josh uvek mazan, zaigran i veran - sigurno si nechiji ljubimac...

Sutra se ipak radi... to unekoliko kvari planove mog puta, u smislu da moram da se pakujem vecheras, posle svih treninga i obaveza, a sutra, opet, na frku trchim s posla da zavshim spremanje i stignem na vreme na stanicu...

Pustila sam laganu lazh da se shiri hodnicima - neke napacene dushe sada me  verovatno poluglasno psuju i sami sa sobom pokushavaju da dokuche otkud mi toliko para od prve plate ('kolika mi je to, zaboga, plata, i zashto sam je dobila pre njih..?!') da prvom prilikom sednem u avion i otputujem u, recimo, Prag. To mi je zvuchalo dovoljno 'fensi' a ne preterano ambiciozno za prvi put. Sledece moje imaginarno putovanje, isplanirano da zabavlja i nervira besposlichare oko mene, bice za nijansu egzotichnije. Predloge shaljite u komentarima.

3..2..1..!

Vetar vs Kisha, bice trchanja kuci.. ako se josh malo smrachi, mozhda i uspem da uhvatim neki kratak san popodne (nishta lepshe nego odmor dok napolju shiba prolecni pljusak i neka tiha, udaljena grmljavina..).  Danas nishta od sunchanja u centru, mozhda organizujem neku 'chajanku' posle odmora. Tek da vreme prestane da mili..