Jedan od ovih dana..

Published on 08/23,2007

Kad postane nepodnoshljivo - napishem koji red..

Nije da pomogne. Vishe je kao kad boli, pa ti pritisnesh jako neko drugo mesto da zaboli josh jache.. Kad pustish - naravno, opet osetish bol na onom mestu. Mozhda i na oba.. Ne znam. Teshko mi je sad da procenim.

Uzimam telefon, samo da ti chujem glas.. To je moj analgetik. Na kratko.


Comments

  1. di
    08/23,2007 | 19:31

    Razmisljam.. rekla bih nesto... a onda ipak odlucih... neka.. sve se zna...

    Cuvaj se.....

  2. bubi
    08/23,2007 | 20:30

    slican je i moj metod ali ne znam vise koja terapija je prava.

  3. alisa
    08/23,2007 | 21:43

    taj analgetik pomaze, je li tako...
    meni uvek pomogne!

    ali pomogne mi i pisanje... volim da pisem, to me opusta, odvuce negde daleko, mozda u neki drugi svet ili jednostavno zabavi, ili na papir istresem sva sranja i sve boli prethodnog dana i ... nekako malo me prodje... znas kako kazu, papir podnosi sve...
    pozzz,

  4. cupavi
    08/23,2007 | 23:04

    Nije jacha bol kad te povrede od one tupe, prazne, kad ne postojish sva, kad nisi cela, svoja.. nedge si daleko..
    Ne zna papir shta je kad on fali.

  5. becha
    08/24,2007 | 23:48

    Svi se tako osecamo ponekad, ali zasto TI?
    Zar sama pomisao na njega nije dovoljna da se osetis srecnom? Hmm, bas je zivot komplikovan.

  6. Connor MacLeod
    08/25,2007 | 12:27

    Ja sam, kol'ko sam shvatio iz prethodnih postova, stekao utisak da si ti presrecno preko usiju zaljubljena i ispunjena. Otkud onda tolika bol?
    Sto kaze Becha, "Zar sama pomisao na njega nije dovoljna da se osetis srecnom?".

Leave a Reply