Danas je moj petak 13. Ili kako god vec da se zove ONAJ dan..
..kad prosto ne ide. Kad znash da si neshto jebeno bitno imao da uradish ali, koliko god lupao glavu oko toga necesh se setiti SHTA dok vec zaista nije kasno. Kad stignesh kuci posle nekolikochasovnog lutanja gradom i shvatish da si zaboravio da pogledash/uradish/kupish odredjenu sitnicu koja je bash mnogo bitna a nalazi se na sasvim drugom kraju grada. Kad uzmesh da napravish svoju omiljenu kafu popodne i u silnoj zhelji polupash sholjicu isprosipash mleko i polomish drshku na frizhideru dok si ono, sada isprosipano, mleko vadio napolje. Kad uporno okrecesh pogreshan broj telefona i shizish shto ti neki ravnodushan glas sa one strane uporno ponavlja da isti broj ne postoji, a ti dobro znash koji si broj okrenuo. Kad je napolju vreme prokleto divno ali ti nemash zhelje da proshetash. Kad ti sine milion odlichnih ideja za koje jednostavno nemash para, vremena, entuzijazma, volje.. Kad shvatish, posle napornog pretrazhivanja polica i ormana da si omiljenu knjigu, koja uchini da ti tih nekoliko sati pakla od dana prodju brzhe i neprimetnije, pre samo nekoliko dana pozajmio nekom. Kada internet uporno prijavljuje oslabljen protok, kad komshija uzme da bushi zid koji se naslanja na tvoj i kada saznash da ovaj dan, u stvari, kako odmiche nece biti nishta bolji.
Onda mu se valjda prepustish.. kakav ti je izbor uostalom?
Ovo je moj April.. kishan, mirishljav, tmuran, neispavan, energichan.. kao i svaki. Da mi je samo da se josh malo duzhe protegli, da ga ne izgubim na brzinu u shetnjama, prolecjnim spremanjima, rodjendanima i hvatanju proredjenih zrakova sunca.. Da ostane josh koji ovakav dan samo za mene, da se josh koji put probudimo zajedno, April i ja..
Morash promeniti neshto, nekad. Melodiju na telefonu, frizuru, gel za tushiranje, ritual ustajanja u rano jutro, doruchak radnim danom, omiljenu sholju za kafu, marshrutu kojom trchish, put kojim zhurish sa posla kucji, pozadinu na desktopu, omiljenu chokoladu, raspored nameshtaja u stanu - neshto. Morash zbuniti sve oko tebe u jednom trenutku kada pokushaju da te stave u kalup i zauvek te zapamte pod istim imenom, istom osobinom, istom omiljenom bojom, brojem, nachinom, tvojim lichnim stereotipom. Time ne gubish identitet. Samo ga shirish do granica prijatnosti, intrige i prepoznatljivosti - po onom 'drugachijem'. Tvoje drugachije "ja".
Makicj danas otishao.. tamo gde cje joj biti bolje (a nije fraza, zaista..).
Tuzhan sam.. prvi sledecji vikend - pravac da je vidim!
Nemam snage a ni suza, prestajem da mislim. Nadam se da spava mirno i ne misli na mene..
Makicj moj maleni..
Ne zamerite.. Dugo me nije bilo.
Pisanje je moj beg. Od prevelike vrucjine, od sumornih jutara, od mrzovolje na lepim licima, od buke i tishine u pogreshnim vremenskim intervalima. Teshko mi je da pishem dok se pokretima, osmehom, suzom i uzdahom borim sa iskazivanjem sebe. Teshko mi je i da iskazhem sebe. Bavim se filozofskim pitanjima - zbog chega ja to radim, i da li ima smisla ako niko ne prochita.. I psiho-socioloshkim pitanjima - da li chinjenica da (ne) zhelim da drugi prochitaju svedochi o mojoj nesigurnosti u drushtvu..
I tako.. put do tamo i nazad, dugachak i neprimereno prepun kojechega shto necje ugledati svoju grafichku predstavu na ovom blogu. I onda tihi povratak, u svega par rechenica.
Teshko je izraziti sebe. Idemo ispochetka..
Pozdrav stari chitaoci..
:)