~ Day after day... ~

Pravim jednu kratku pauzu u uchenju. Jeste, da - uchish se dok si zhiv, pa i na radnom mestu, izmedju dodeljenih ti zadataka, dok zavrshavash postdiplomske studije i optimistichno odbacujesh mogucnost da se, nakon zavrshenog procesa akreditacije fakulteta u Srbiji, odjednom nadjesh bez validne diplome, mastera ili magistrature. Ovde (da ne kazhem, u Srbiji) je sve moguce. Kao shto je i vrlo moguce da se iz takve jedne situacije skoro glatko izvuchesh na neku vezu, novac, rupu u zakonu ili slichnu muljavinu. Shto bi smo se onda nervirali oko neke irelevatne, male, simp(l)a(s)tichne igre zvane implementacija bolonjskog procesa, akreditovanje i nostrifikacija diploma.

Druga je pricha chitav ovaj cirkus medju studentima, masterima, mogucim-masterima, diplomcima i ne-diplomcima. 3,4,5,6 godina, gde smo, shta, smo i koliko smo, shta se vazhi, a shta ne vazhi, a u stvari, interesuje me samo jedno - kako da shto pre protrchim kroz fakultet i nazovem se nekim akademskim imenom. 5 godina do doktorskih - idemo dalje.. da li ja to chujem 4..? Ko daje manje? Upisacu prvu godinu, do tada mozhda neko ponudi i 2. Ako treba, zavrshicu i 3 fakulteta, 4 mastera i josh po koji doktorat. Platim i mozhe mi se. Hajdemo svi na kurs studiranja! 'Master' - kako to danas lako zvuchi..