Jutarnji brainstorming.
Ili ti - sastanak u 7h. Sedish, cutish, ako si vrlo vesht - dremash otvorenih ochiju. Na pomen tvog imena skochish sa stolice i bez ustezanja krenesh posveceno da se branish (nije bitno od chega i koga - ako se zachulo tvoje ime na 'sastanku u 7h' velika je verovatnoca da to nije da za pohvalu) i svaljujesh krivicu na onog ko trenutno sedi najdalje od tebe. Posle opomene smirish loptu, pa ostatak vremena provodish nameshtajuci grimase koje pomalo izazivaju sazhaljenje i zrache odanoshcu, dobacujuci puloglasne komentare tipa 'pa to isto i ja kazhem, al eto, kad "neki" ne shvataju...'. Ako do kraja sastanka, koji se, naravno, posle glasnih prozivki i poluglasnih komentara otezhe u nedogled, imash dosta vremena - vracash se u prvobitno stanje dremezha i verovatno smatrash da je tvoja duzhnosti i obaveza povodom sastanka vrlo uspeshno obavljena.
Verovatno to ovako izgleda u najvecem broju sluchajeva.
Sreca pa nemam problem sa ranim ustajanjem, sem shto mi je ovoga puta kafa bash jaaako falila.. A nisam se osetila prozvanom ni na primedbe i prekore - suvishe sam malo ovde da bih stigla da napravim greshku. Najbolje shto mozhesh da nauchish ovakvim sastancima je kako ljudi reaguju u stresnim situacijama i pod pritiskom. Ko puca a ko je na -4 celzijusa i kad voda uveliko kljucha. Ko hrche zbog umora a ko zbog nezainteresovanosti. Ko je bolesno ambiciozan a ko je sam sebi kamen spoticanja.
Eh, shta ti je radno okruzhenje... Dosta igre, nazad u kavez!