~ Day after day... ~

Nadam se da me niko nece pitati zashto sad, odjednom, blogovanje.. To je verovatno ona moja stalna potreba da ponekad, ono shto napishem pretochim i na papir (shto je danas vec jako retro, a u ostalom, u nekom drugom obliku, papire i dalje ispisujem ali mnogo senzualnjijim prichama i za potpuno druge potrebe..). I da, ipak, poneko to i vidi.. Zashto? Ni zbog sujete, ni zbog odobravanja, ni zbog ubiranja pozitivnih poena od istomishljenika. Kad vam kazhem.. Nego, chemu bilo kakvo pisanije i stvaranje uopshte (pa, bilo chega, chak i 'samo' rechenica), sem u dva sluchaja - ako ste zaljubljeni kolekcionar pa imate lichnu kolekciju (tog necheg shto stvarate i sakupljate) kojoj se u samoci divite; ako prodajete to shto pravite. Blogovi se ne prodaju (kako chujem, i novinski chlanci slabo, i to uz prilichnu dozu opasnosti da ce vam neko poslati bombu na kucni prag ako napishete neshto zaista dobro), a neshto nisam ni zaljubljenik u svoje pisanje, pa obihcno ne chuvam trag onome shto pishem... Al' eto, necu da pishem 'na suvo'. Kad vec pishem, makar i za sebe, neka to neko i prochita. Chak i ako nema komentara. Pisanje i jeste to, da bi se chitalo..